Dobili ste biljku ili cvet u saksiji na poklon. Nakon nekog vremena shvatate da bi je trebalo presaditi, kako bi nastavila da raste i ulepšava ambijent. Ali vi nemate mnogo iskustva i ne znate koju saksiju da izaberete.
Tražite pomoć na internetu. Nakon toga još više ste zbunjeni, jer postoje saksije u raznim veličinama, oblicima, od različitih materijala i sa brojnim dodacima.
Poznat vam je ovaj scenario?
Možda ste odlučili da kreirate svoj mali zeleni raj u sobi ili cvetnu oazu u dvorištu i na terasi. Potrebno je svakoj biljci pružiti najbolje uslove za rast, a prvi korak je izbor adekvatne saksije.
Zato smo pitali iskusne stručnjake za negu biljaka i cveća na šta treba da obratimo pažnju kada biramo saksiju za biljku.
Kakve saksije postoje?
Razvoj tehnologije doprineo je da na tržištu možemo pronaći saksije i žardinjere u najrazličitijim dimenzijama i od raznovrsnih materijala.
Modrene saksije su praktične i veoma dekorativne, pa često služe kao centralni dekorativni detalj u uređenju prostora. Pored toga što pružaju siguran dom za biljku, one su i važan element deokrisanja enterijera, terase ili dvorišta.
Najpraktičnije su i najčešće se koriste plastične saksije i žardinjere. Dostupne su u svim bojama i dezenima, izrazitog vizuelnog efekta, ali i funkcionalne za sobno bilje i spoljno zelenilo. Plastične saksije mogu verno da imitiraju druge materijale, pa ih možete uzeti umesto terakote, ratana, betona, drveta...Lako se uklapaju u okruženje, lagane su, praktične za transport i održavanje. Još su izdržljive i jeftinije u odnosu na saksije od gline ili ratana.
Većina plastičnih saksija ima drenažne rupe na dnu koje olakšavaju oticanje viška vode održavajući optimalni nivo vlažnosti. Plastika zadržava vlagu pa je idealan izbor za sve koji nemaju vremena ili zaboravljaju da često zalivaju biljke.
SAVET STRUČNJAKA: Biljke i cveće ne bi trebalo saditi u plastične saksije tamne boje. Ove nijanse apsorbuju toplotu i dodatno će zagrejati supstrat, što može loše uticati na nežan koren.
Saksije od terakote i gline su masivnije i pravi izbor za biljke koje vole suvlje zemljište kao što su sukulenti, kaktusi, orhideje ili bromelije. Napravljene od prirodnog materijala, izrazito su dekorativne i uneće dozu elegancije u svaki ambijent.
Saksije od terakote su napravljene od porozne gline bogate gvožđem pa imaju sposobnost da „dišu“, odvode višak vlage i toplote, čime doprinose provetrenosti supstrata i održavaju koren zdravim. Glazirane saksije od terakote bolje drže vlagu, što je važno u toplim i sunčanim krajevima. Najveća mana saksija od terakote je što su krhke i porozne, osetljive na niske temparature, pa ukoliko ih smestite u dvorište ili ostavite zimi na balkonu mogu pući od mraza.
SAVET STRUČNJAKA: Saksije od keramike i terakote su teške, pa ako izaberete veću saksiju za visoku biljku, trebaće vam mnogo snage da je premestite i unesete unutra kada zahladni.
Drvene žardinjere su izrazito dekorativne i vrlo praktične za gajenje biljaka. Relativno su lagane za premeštanje i odlične za kombinovanje sa saksijama od drugih materijala, kao što su metalne saksije. Drvo je zgodno i za žardinjere malih dimenzija i za one najveće, što odgovara većini biljaka.
SAVET STRUČNJAKA: Kada biramo saksiju od drveta potrebno je obratiti pažnju da je napravljena od drveta otprnog na truljenje i upijanje vlage ili premazana ekološkim zaštitnim sredstvom. U suprotnom drvo će brzo propasti ili se deformisati u određenim delovima.
Najbitnija stvar kod izbora saksije za cveće
Kada birate odgovarajuću saksiju za biljku ili cvet, najvažnije je da saksija ima dovoljnu dubinu. Dakle, nije toliko važna širina saksije već tražite što dublje dno.
Evo i zbog čega.
Najbitniji deo svake biljke je korenski sistem. On hrani i snadbeva biljku neophodnim materijama koje joj omogućavaju da raste, lista i cveta. Zato je neophodno da koren i svi njegovi delovi imaju dovoljno mesta u saksiji.
U tome je i tajna minijaturnog bonsai drveća. Drvo koje raste i preko 20m odgaja se u plitkim mini posudama koja sputava korenski sistem da se razvija i drvo ne može da se razvija.
Dublja saksija pospešuje razvoj korenskog sistema koji će hraniti nadzemni deo biljke. Isto pravilo važi i za žardinjere. Kada procenite veličinu saksije u odnosu na veličinu biljke, uvek izaberite onu sa 3-5cm dubljim dnom.
Moderne saksije imaju već ugrađen drenažni sloj koji odvodi višak vode i sprečava da koren bude u direktnom dodiru sa vodom i istruli.
SAVET STRUČNJAKA: Ako saksija nema drenažni deo, možete ga napraviti sami veoma jednostavno. Na dno saksije postavite sitne delove stiropora ili kamenčiće koji će ocediti supstrat i stvoriti optimalne uslove za koren.
Saksije za sobno bilje mogu biti manje dubine, jer su to niže biljke koje nemaju previše razvijen korenov sistem.
Kada birate saksiju budite kreativni
Kada nova biljka stigne u vaš prostor, dozvolite joj da se adaptira na nove uslove. Obično je potrebno dva, tri meseca da se biljka privikne na temperaturu, vlažnost i mesto.
Pri presađivanju biljke u drugu saksiju treba uzeti u obzir trenutnu veličinu biljke i saksije, brzinu rasta i maksimalne dimenzije koje dostiže. Veličinu saksije povećavate postepeno, za 3-5 cm veću od postojeće, osim kod brzorastućih sorti.
Osim što pružaju dom biljkama, saksije služe i kao dekorativni element u enterijeru ili otvorenom prostoru. Kreativne mogućnosti kombinovanja saksija različitih oblika i dimenzija sa biljkama i cvećem su neograničene.
Mojshop asortiman saksija pruža vam mogućnost da se inspirišete i beskrajno uživate u gajenju biljaka i cveća. Eksperimentišite sa dezenima, teksturama i materijalima. U krajnjem slučaju, i neki stari predmeti mogu dobiti novi život, ako u njih posadite omiljenu biljku.