Kao dete, sećam se, baka je često sipala soc od kafe u saksiju, rekavši da će to prijati biljki. Dugo sam mislila da je to jedan od onih filozofija bake „ne basamo ništa u smeće“, ali ovako odrasla znam, da je bila u pravu. Dobar baštovan pije kafu, a soc čuva jer je on dobar drug biljaka.

Soc kafe kao đubrivo
Fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i sumpor – šta je zajedničko? Odgovor je vrlo lak, soc od kafe! Ovi hranljivi materijali će i Vaše biljke učiniti lepšim i zdravijim.  Povećava broj bakterija i mikroorganizma koji utiču na nastanak nitrogena. Naravno nije dovoljno da koristiš soc od kafe kao jedinji izvor hranljivim materijala, preporučujem privremeno dodaš i zemlju ili đubriva koja su predviđena za dati tip biljke.

Soc u kompostu
Popravlja kompost, obezbeđuje bolji miris i efikasnije zadržava vlagu. Zbog nitrogena soc spada u zeleni otpad tako da ga je potrebno balansirati sa odgovarajućom količinom braon otpada. Čak 1/4 komposa može biti soc, što je super jer je skoro besplatan.

Kišna glista voli soc
Soc od kafe privlači kišne gliste u baštu ili kompost. Oni baštovani koji vole da pecaju, imaju duplu korist od soca. 

Ako si snalažljiv/snalažljiva dogovori se sa nekim kafićem u blizini da skupljaju soc za tebe. Njima je to svakako otpad, a tebi bi pomoglo mnogo.
A pored svega, dobar izgovor kući da pozoveš što više drugova i poznanika na šolju kafe, jelda!?

A za kraj, zanimljiv video o kafama sa razlčitih delova sveta. Svi pijemo pomalo različito, ali kafa je kafa, naš omiljeni napitak.