Kuvaš paradajz, praviš neki domaći sok, pečeš rakiju ili proizvodiš vino!? Dilema je često sledeća: Koja vrsta čepa odgovara najviše mom proizvodu a da bude i ekonomični!?.
Pročitaj sledeće činjenice, možda će te podržati u odluci, a možda promeniti mišljenje.

Činjenice:

• Da bi se napravio plutani čep nije potrebno iseći drvo. Svakih 9 godina se skida gornji sloj kore drveta i iz njega se čep.
• Neistinita informacija je da nema dovoljno hrasta plutnjaka za proizvodnju pampura. Gledajući sadašnje stanje, imamo dovoljno kapaciteta da u sledećih 100 godina sve flaše začepimo ovakvim čepom.
• Mogućnost da loše arome nastanu od TCA, kod pampur čepova je samo 1%.
• Šume hrastovog plutanjaka čuvaju više od 6,6 hektara zemlje u blizini Sredozemnog mora od dezertifikacije.
• Vinarije i druge prozivodnje često samo zbog finansijskih razloga biraju plastične, aluminijumske čepove sa navojem.
• Aluminijumski i plastični čepovi sa navojem nisu biorazgradivi
• Postoje već i čepovi od silikona, oni se često koriste u SAD-u i po malo već u Španiji i Italiji kod zatvaranja belih ili kod vina sa kraćim rokom trajanja. Prednost ovih čepova je da ja način otvaranja isti kao i kod plutanog čepa i da ne buđave.

Činjenice za koje smo čuli, a nisu istinite:

• Aluminijumski čepovi sa navojem se recikliraju u SAD-u. – Nije tačno, jer su previse mali da bi ih mašine mogle razvrstati
• Čepovi sa navojem više čuvaju prirodu nego plutani. – Pri proizvodnji aluminijuma, jedan od najvažnijih sastojaka je boksit, čije rudarstvo je ogroman izvor zagađenja životne sredine
• Plastični čepovi se recikliraju. – Tačno, ali zbog njihove sitne veličine mnogi se izgube. Pored toga veći deo plastike se razgrađuje, al jedan manji deo zauvek ostaje u prirodi.
• Svi čepovi nalik plutanog čepa su prirodni. – Pogledaj pažljivo čep kad kupuješ vino srednjeg kvaliteta. Često ćeš videti da imaju nešto što liči na plutani čep, ali nije 100% pluta, tako je često ekonomičnije.  Samo oni čepovi su biorazgradivi čiji je sastojak 100% pluta.